"Каинов ожиљак" Шабачког позоришта одушевио је зајечарску публику. Награда Зоранов брк припао је глумцу Зорану Карајићу за тумачење улоге Записничара и Алберта Дитриха.

Комад који је зајечарска публика видела четврте вечери "Дана Зорана Радмиловића", “Каинов ожиљак” у извођењу Шабачког позоришта и у режији Југа Радивојевића настао је на темељу истоименог романа Владимир Кецмановића и Дејања Стјиљковића.

Прича је смештена пред почетак Другог светског рата, у Берлин, где Иво Андрић бива у дипломатској мисији као амбасадор Краљевине Југославије. Дан после пријема код Хитлера, Андрић на згаришту испред Берлинске опере проналази до пола изгорену збирку песама "Каинов ожиљак".

Андрић покушава да сазна, ко је аутор књиге али његово ангажовање убрзо бива откривено. То је у најкраћем заплет драме, чију смо бриљатну инсценацију видели синоћ у извођењу ансамбла Шабачког позоришта. Треба рећи да је драматруг Спасоје Ж. Миловановић (тек дванаеста верзија је била прихваћена) у овој поставци задржао основну причу романа и односе међу ликовима, а цео поступак је био олакшан, како и сам каже, јер роман у узбудљиво испричаној причи, већ обилује готовим позоришним матрицама.

Инетереснтно је рећи да се редитељ Југ Радивојевић, још док је један од аутора, Дејан Стојиљковић писао "Каинов ожиљак", заинтересовао да ли је тескт прилагодљив позоришту. И направио пуни уметнички доживљај поставивши овај комад на сцену театра у Шапцу.

О томе сведочи награда за најбољу представу на управо завршеном "Јоаким Интерфесту" у Крагујевцу. Највећи допринос овој оцени свакако су дали глумци. Оно што јесте несвакидашње, али није непознато нити страно позоришту, да жене играју мушке ликове. Хитлера, Геринга и Хајндриха играју, више него успешно, глумице Шабачког позоришта, Соња Милојевић, Деана Костић и Анета Томашевић.

Не заостају ни мушка тумачења, пре свих Зоран Карајић за бравурозно тумачење два лика, Записничара и Алберта Дитриха али и Владимир Милојевић као Иво Андрић и Иван Томашевић као Владимир Ваухник.

„Иако је ово време брзине и површности, публика има такта и времена да уђе у материју и да представу озбиљно пропрати“, рекао је након доделе Зоран Карајић, добитник Зорановог брка.

„Ово је представа, која не дозвољава осцилације. Ми морамо да играмо тачно, онако германски како је направљена и не желимо ни једног тренутка да подилазимо публици и да је на тај начин увучемо у причу. Ако успемо да то урадимо за два и по сата онда значи да се труд исплатио“, додао је Карајић.

На питање новинара како је успео у грађењу два лика да буде толико прецизан, с обзиром да се ради о потпуно супроним карактерима, један је одмерен и хладан, а други пун емоција и набоја али оног који се не избацују напоље него долази изнутра, Карајић каже да је то и била његова намера и драго му је да се видело то што је хтео.

"Не можете да замислите колико је сложено све то. Сваке секунде је нешто другчије. Ово је представа, која мене озибљно искористи до краја“, каже добитник Зорановог брка, глумац Зоран Карајић.

Зоран Карајић, глумац и управник Шабачког позоришта и један од оних који је озбиљно ушао у конкуренцију за награду најбољег глумца фестивала, на прес конференцији после представе сећао се колико је Зоран Радмиловић био за њега важан у животу:

"Зоран Радмиловић је био идол наше генерације. Никад нисам имао неког на кога би се угледао, али је Зоран за нас био оличење правог модерног театра свог времена. Сви смо га гледали и сви смо му скидали капу. Када је Радмиловић у питању, сви су га обожавали. Од његових колега у Атељеу, до нас који смо га гледали. Ово признање је за мене велика награда. Ја сам срећан човек", истакао је глумац Зоран Карајић.

„Давно некад кад сам би млад глумац неки важни позоришни људи су ми рекели да мој начин игре подсећа отприлике на то што ради Зоран Радмиловић. Ја сам био пресрећан. Једном давно сам добио неку награду Удружења драмских уметника Србије заједно са Зораном Радмиловићем и Миром Бањац и био сам невероватно срећан што сам награду добио са тим великанима, посебно са Зораном, равноправно. Све сам његове представе гледао, ишао сам у Атеље да га гледам. Он је био идол моје генерације. Тако се осећам и сада и осећам посебну одговорност кад играм на овом фестивалу“, додао је Крајић.

Увек кад игра на зајечарским даскама, које живот значе, Анета Томашевић (у представи Каинов ожиљак“ тумачила је лик Рајнхарда Хајдриха, прим. ур.), веома је емотивно. Глумица, која је отишла из Зајечара пре тридесетак година и кусур, каже да Зајечар осећа као свој град:

„Ја сам у Зајечару провела најлепше дане, које неко може да проведе, од пете до 24 године. Зоранов брк је заиста велика награда и ја је заиста убрајан у своје највредније награде.“ Одговарајући на питање шта за њу значи овај фестивал Анета Томашевић каже: „Дани „Зорана Радмиловића“, самим тим што носе име једног од највећих наших глумаца, међу позоришним светом, важе за један од најзначајнијих фестивала“, рекла је глумица Томашевић.