Дом ученика средњих школа Зајечар, је васпитна установа са специфичностима у раду и реализацији васпитних задатака. У њему се стварају услови за васпитање и образовање редовних ученика средњих школа у Зајечару, обезбеђује њихов смештај и исхрана, келтурне активности, физичка рекреација, а задовољавају се и друге потребе ученика.
Капацитет Дома је 270 ученика који су смештени у спаваонама на три спрата, од којих је први за дечаке, а други и трећи за девојке.
Домско двориште је ограђено. У њему се налази игралиште за баскет, клупе и сто које ученици користе за одмор и доколицу, сала за стони-тенис, као и мала башта која има своју естетску функцију.
Унутрашњи простор који ученици користе чине чисте и уређене спаваоне, две учионице, библиотека са приручном литературом за решавање текућих васпитно – образовних питања, ученички клуб који има посебну комуникациону позицију у Дому, информатички кабинет, дигитална учионица, сала за стони-тенис и мини теретана.
Својим спољашњим и унутрашњим изгледом, Дом остварује свој васпитни утицај на генерације које долазе и пролазе кроз његову средину.
Интернати су у Зајечару основани одмах по ослобођењу, али на неколико локација. Смештај ученика је решаван уз велике напоре и минимална улагања.
Дом ученика у преивреди је основан 1946. године, а две године касније и интернат Медицинске школе. Интернат ученика Економске школе је основан 1952. године, а 1953. године и Дом деце палих бораца.
Назив ''Дом ученика стручних школа'' је добио када су 1962. године обједињени сви домови, а први управник је био Петар Јовановић, учитељ-васпитач.
У том периоду услови становања нису били задовољавајући, па је Скупштина среза Зајечар 1964. године донела одлуку о изградњи нове зграде у Скопљанској улици, где се Дом и данас налази. Тада је председник среза био Божин Јовановић, који је најважнији за подизање овако важног објекта.
29. августа 1967. године свечано је отворена нова зграда Дома, која је тада била најлепша и најмодернија те врсте у ужој Србији. Сама зграда и двориште су променили свој естетски изглед. Промењена је и функција многих просторија. Осавремењен је рад у кухињи и администрацији. Васпитно-образовном раду се поклања велика пажња, што се одражава на успех ученика у школи и на такмичењима домова. Сви запослени, као и ученици у Дому, труде се да својим залагањем створе погодну педагошку климу.
Младост живи у Дому ученика средњих школа Зајечар. Тако и они који су запослени у Дому, остају барем духом увек млади. Свима је потребно да буду насмејани, безбрижни, а то се може, са мало добре воље, у овој установи.
