До 1830. године у Зајечару није постојао никакав православни храм, да би те године, уз дозволу турског старешине Ферад-аге, била подигнута мала црквица, најнужније опремљена за службу Божију.Обилазећи Зајечар у лето 1833. године, кнез Милош је запазио да је у овом крају верски живот "запуштен", те је, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима, одлучио да се оснује нова, тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква.
Градња цркве Рождества Пресвете Богородице почела је у пролеће 1834. године, уз свесрдну подршку кнеза Милоша, који је органима власти наредио да обезбеде све услове за хитну градњу цркве (људе, материјал и остало). Октобра 1834. године градња је била завршена, а њено освећење обављено 23. децембра 1834. године. У потоњим временима црква је више пута оправљана и дограђивана.
Одвојено од цркве, одмах поред ње, изграђен је висок звоник. На њему је пет звона, изливених у Крагујевцу 1899. године (четири звона су поклон града Зајечара, а једно зајечарског трговца Јоте Пашића.
