Гледајући "Кокошку" Николаја Кољаде, који је написао до сада преко 90 комада, човек не може да не каже како није никакво чудо што је још за живота, као Душан Ковачевић код нас, постао класик. Сала Позоришта Тимочке крајине "Зоран Радмиловић" у Зајечару, била је мала да прими велики број љубитеља ове врсте уметности, који су великим аплаузом наградили краљевачке глумце.

Један је од најпознатијих позоришних писаца савремене светске драматургије, изузетног сценског израза и слојевитог текста који нам доносе његови јунаци. Писац, глумац и редитељ по коме једно позориште у Екатаринбургу носи име: „Кољада“ позориште. Готово да нема позоришта у Србији, чак и оних аматерских, које није играло бар један његово комад.

"Кокошка" је, као и многи добро написани комади, представа коју је много теже направити лоше него добро. Али то није била олакшавајућа околност за Радослава Миленковића, сјајног редитеља и одличну екипу глумаца: Кристину Јевтовић и Милоша Самолова, који играју као гости, те Горицу Динуловић, Биљану Костантиновић и Зорана Церовину. Четири глумца и редитељ праве позориште на периферији живота. У провинцији духа или борделу људске душе.

„Где нестаје љубав и где почиње мржња и када учмалост провинције постаје једина појавност? Можемо ли се уистину вратити и која је цена коју намеравамо да платимо у урнебесном колоплету замршених сујета, амбиција и немирења са временом које све руши. Нарочито, када се све то дешава у ноћи у којој непрестано пада киша…“, каже редитељ Рале Миленковић.

Миленковић додаје да је изабрао овај текст јер "Кокошка" може да буде јако паметна, дубока, смислена забава. Да буде нешто што можу у довољној мери да буде комуникативно са публиком, а у основи има комички жанр, док са друге стране не буде једна банална и јефтина забава, која ће бити сама себи сврха.

У палети сјајних тумачења, бриљантна Горица Динуловић као Ала, Кристина Јевтовић као Нона, Милош Самолов као Фјодор, Биљана Костантиновић као Дијана и Зоран Церовина као Василиј, награда “Зоранов брк” за глумца вечери припала је, по одлуци жирија, Биљани Костантиновић.

“Увек сам напета да не претерам. Волим ову представу и радујемо се овој представи. Посебно се радујемо јер је ово први пут да је Краљевачко позориште у селекцији фестивала у Зајечару. И без награде ово је за нас награда”, рекла је глумица Костантиновић.

На питање новинара, колико је инспиративно играти позориште у позоришту, у комаду у ком може, кроз улогу, да исприча све оно што тишти једног глумца Биљана каже да је за глумца увек инспиративно радити позориште у позоришту, без обзира што се говори већ написан текст, глумац ретко кад има прилику да заиста каже оно што га боли и да размишља гласно и јасно о актуелним проблемима у театру. Тако да је увек позориште у позоришту место где глумац, напокон говорећи туђе речи, говори заправо своје. Глумачки посао је један од налепших послова. Не постоји глумац који не воли свој посао. Без обзира колико је тежак и мукотрпан.

“Носити награду за глумца вечери, награду која се зове “Зоранов брк”, не постоје толико лепе речи у нашем језику, које би описале такво осећање. Носити Зоранов брк у Зајечару заиста је за мене неописив догађај. Ја једва чекам да се дохватим телефона и да ту вест јавим мојој мајци и мојој сестри. Оне знају колико волим Зорана Радмиловића и колика је част за мене носити Зоранов брк. Тим више што је ово први брк, који носимо у Краљево”, истакла је глумица Биљана Костантиновић.

Шесте вечери Дана “Зорана Радмиловића” на програму је комад “Поп Ћира и поп Спира” Малог позоришта “Душко Радовић” у режији Јовице Павића.