"Струјосек", специјалац који сече струју тамо где нико не сме али не само због своје одважности него због животног става да је струја штетна. Или како каже Гордан Kичић, који тумачи насловни лик "он бије битку, заправо, против струје.

"Струјосек" сматра да је струја расадник лажног светла, а лажно светло корумпира пре него дрога. Сви су опседнути лажном светлошћу. Људи се губе под утицајем струје, заправо под утицајем онога што она производи данас, од социјалних мрежа, телевизија, интернета... Мој јунак сматра да ће у мраку тренутно бити најбоље, да ће се људи окренути једни другима, као и хуманости", каже Гордан Кичић, глумац.

Поред Kичића у комаду играју и Бранислав Трифуновић, Марко Гверо, Миодраг Kрстовић и Милица Гојковић. Говорећи о самом тексту Трифуновић је рекао да писац Александар Радивојевић има откачен смисао за хумор, који гађа у оне поре друштва, које нас највише боле:

„Имали смо срећу да се окупила фантастична екипа и да смо сви здушно радили. Чини ми се да смо породили ту представу врло успешно о чему говори чињеница да је сала увек распродата, да је увек пуно и да су људи, који долазе да нас гледају, одушевљени“, додао је Трифуновић.

На питање новинара какав је осећај добити "Зоранов брк" у Зорановом Зајечару Трифуновић је рекао:

„Зоран Радмиловић је сигурно један од људи због којег су многи од нас почели да се баве глумом. Ја се сећам свог свог првог уласка у Атеље 212 прва помисао ми је била Зоран Радмиловић. То име носи неку одговорност. А са друге стране, људи кад помену његово име сви одмах помисле на Радована Трећег. Мислим да је он био јако сетан човек. Читајући његове песме и оно што је он говорио мислим да је тај његов хумор био одбрана од тог света. Мислим да је био, не тужан или несрећан, него сетан човек“, подвукао је Трифуновић.

Ово је иначе други "Зоранов брк" Банету Трифуновићу. Први је добио 2009. године за улогу Помета у представи „Дундо Мароје“ Kрушевачког позоришта.