У Народном музеју у Зајечару почели су радови на реновирању галеријског простора где ће 22. фебруара бити приређена прва овогодишња изложба. Како је најављено, за ову годину су планирани многобројни значајни радови, међу којима је уређење галерије Радул беговок конака, као и простора око чардака, радови на локалитету Феликс Ромулијана, а у плану је и реализација пројекта који подразумева комплетну реконструкцују зграде Музеја.

Према речима в.д. директора Музеја Вујадина Милошевића, пред запосленима те установе је веома изазовна година пуна рада и нових пројеката.

-Годину смо почели са реновирањем галеријског простора, који ће бити 22. фербуара готов када ће бити отворена прва изложба у овој години. Реч је о изложби „Нематеријално културно наслеђе Србије“ Етнографског музеја у Београду, ауторке Даније Филиповић. Реновираћемо и галерију у Радул беговом конаку, потрудићемо се да и сам простор око конака средимо, кад дозволе временски услови, вероватно на пролеће. Такође, ове године ћемо поднети пројекат за израду пројектне документације за потпуну реконтрукцију ове зграде, причали смо са колегама да направимо просторе депоа за Музеј, већи галеријски простор, да се проширимо на два спрата, истакао је Милошевић на прес конференицији.

Подсетио је да је Музеј од УНЕСК-а добио дозволу за откривање и наткривање мозаика, што је од велике важности за сам локалитет Феликс Ромулијана, јер ће посетиоци и током јесени и зиме уживати у знаменитостима тог значајног локалитета.

У току су и припреме за почетак туристичке сезоне на том локалитету, који је планиран за 1. април, а преговори увелико трају о разним догађајима који ће бити организовани. Додао је и да је на прагу почетак градње Визиторског центра, који ће променити сам ток туризма, не само града Зајечара, већ источне Србије. И то није све.

-Ушли смо са породицом Живојина Жике Павловића у договоре, преговоре, па ћемо у наредних годину, две дана направити меморијални центар Живојина Павловића, великог уметника који је на овим просторима дуго обитавао, у селу Вратарница, писао, сликао, снимао филмове. Такође, ова године је Европска година стакла, па у сарадњи са Музејем науке, технике, Музејем примењене уметности и АИКОМОМ, бићемо једни од организатора, када је Србија у питању, Европске године стакла. Осим Параћина и Сомбора, ми смо мапирани као град који је битан за годину стакла јер је овде била некада Фабрика стакла, рекао је Милошевић.

ПРЕД ЗАЈЕЧАРЦИМА И ЊИХОВИМ ГОСТИМА ЗНАЧАЈНЕ ИЗЛОЖБЕ

Историчар уметности Нина Погарчић, за крај марта најавила је изложбу о пејзажима, након чега ће бити приређене и друге изложбе.

Након Народни Музеј Зајечар је 2020. године реализовао изложбу „Поздрав из Зајечаца – путовање разгледницама кроз време“, ауторке Нине Погарчић, историчара уметности и вишег кустоса у зајечарском Музеју, а како је најављено, изложба која изабраним топографским мотивима на разгледницама приказују како је Зајечар током нешто више од једног века мењао свој лик, ускоро ће поново моћи да се погледа.

-Планирамо да изађемо из галеријског простора и да изложбу поново организујемо како би је видео што већи број људи. Такође, планирани смо изложбу Јовице Првуловића, академског сликара, која ће имати ретроспективни карактер, а изложба ће обухватити дела из музејске збирке али и она која се налазе у приватном власништву, у сарадњи са уметниковом породицом. Тренутно смо у преговорима са Народним музејем у Београду где је у току изложба „Зенитистима из целога света – Из заоставштине Љубомира Мицића, ауторке Гордане Станишић, па се надамо да ћемо ускоро угостити и ту значајну изложбу“.

Погарчић је најавила да је приређена и ретроспективна изложба сликара савременог уметника Драгослава Живковића, чија дела чува зајечарски Музеј, а коју организује Завичајни музеј у Књажевцу.

99 ЗЛАТНИКА СА МАГУРЕ

Народни музеј Зајечар, како се чуло на конференцији за новинаре, конкурисао је код Министарства културе за изложбу 99 златника са Магуре. Др археологије Маја Живић је, говорећи о археологији напоменула да се у Музеју надају да ће поставка бити представљена почетком септембра, након чега се сели у Народни музеј у Београду.

ИСТРАЖИВАЊЕ ШПАНСКЕ ГРОЗНИЦЕ СЕ ПРИВОДИ КРАЈУ, УСКОРО И ИЗЛОЖБА „МЛАДИ И ЛЕПИ“

Мирнији период током трајања пандемије корона вируса, Музеј је искористио за дигитализацију музејских предмета. Историчар Јелица Илић се посветила истраживању шпанске грознице у Тимочкој крајини, а након двогодишњег рада резултате ће сумирати ове године.

-Ја сам претходне две године радила на истраживању шпанске грознице у Тимочкој крајини о којој се ништа није знало, нити писало, тај рад планирам да ове године финилизирам. Такође, у плану је неколико изложби у сарадњи са Музејем науке и технике, изложба “Здрави и лепи, али и представљање легата Добривоја Радосављевића Бобија. Такође, бићемо укључени у велику манифестацију „Музеји за 10“, рекла је Јелица.

ЈЕДНУ ОД НАЈВЕЋИХ ЕТНОЛОШКИХ ЗБИРКИ У СРБИЈИ ЧУВА НАРОДНИ МУЗЕЈ ЗАЈЕЧАР

Једну од највећих етнолошких збирки у Србији чува Народни музеј Зајечар, наводи др Дејан Крстић, који каже да ће бити настављен рад на даљем очувању духовног културног наслеђа овог краја.

-Изузетно је разноврсна због нашег етно-културног наслеђа, па је јако важно да одржимо редовну делатност, као што је чување предмета, допуна збирки, теренски рад ради допуне, откуп, дигитализација, конзервација, без тога нема презентације. То је велики посао“, казао је др Крстић који је најавио важне овогодишње пројекте:

-Са нашим Зајечарцем Боканом Станковићем покренули смо многе ствари. Њорлд мусиц асоцијација Србије, организација која се бави музичким наслеђем, је урадила један Боканов диск са публикацијом, а ја сам писао рад о њему, па смо након тога ушли у ширу реализацију и радимо јако озбиљно два пројекта. Један је везан за моје теренске снимке из буџака, музика буџака, а друга је „Ласово као центар окарине. Ту смо имали веома опсежна, теренска истраживања уз Боканову помоћ. Такође, имао сам позив да на једном симпозију у Српској академији наука презентујем рад који се односи на допринос Рома народној музици Србије.

Ове године, у плану је, према Крстићевим речима, и изложба музичких инструмената који су као збирка заокружени, конзервирани, а нема их више на терену.