Доделом награда лауреатима и извоћењем премијере представе зајечарског театра „Електра“, спуштена је завеса на 31. Фестивал „Дани Зорана Радмиловића“.

С обзиром на то да су организатори, Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“, спојили два фестивала, Фестивал малих позоришних форми и „Дане Зорана Радмиловића“ у протеклих 14 дана зајечарска публика могла је видети 18 представа из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, односно Муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније и Мађарске.

„Жири 31. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у саставу: др Мирослав Радоњић, председник, Тања Бошковић и др Душко Љуштина , чланови, већином гласова је донео одлуку да Награду за најбоље глумачко остварење на Фестивалу додели Вањи Ејдус за за улогу Алексије Рајчић у представи „Успаванка за Алексију Рајчић“, по тексту Ђорђа Косића, у режији Југа Ђорђевића, копродукција Народног позоришта Београд, Стеријиног позорја Нови Сад и Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“. У образложењу жирија се наводи:

„Вања Ејдус је у представи која промовише узбудљив искорак у домену позоришног израза и на жанровско-стилском плану, остварила комплексну улогу Алексије Рајчић, служећи се убедљивом глумачком експресијом, одмереном емоцијом и суптилним поступком психолошке карактеризације.“

Вања, која је синоћ имала премијеру представе „Ситнице које живот значе“ а вечерас има прву репризу те представе у Народном позоришту у Београду, и није била у могућности да дође у Зајечар, обратила се путем видео поруке у којој се види са колико радошћу су она и њене колеге примиле вест да је она најбоља глумица 31. Фестивала „Дани Зорана Радмиловић“.

Истакла је да они сви заједно славе њену награду у бифеу Народног позоришта, јер је она у част глумца.

„Није било лепшег тренутка да чујем вест да сам добитник овако важне награде. Желим свима да захвалим и изразим задовољство и срећу што сам награђена за представу која ми јако значи глумачки и срећна сам да се оваква представа („Успаванка за Алексију Рајчић“), догодила у Народном позоришту у Београду.“

Жири у истом саставу донео је једногласну одлуку да Награду за визуелни идентитет „Крстомир Миловановић“ додели представи „Трамвај звани жеља“, по тексту Тенеси Вилијамса, у режији Ленке Удовички, копродукција Београдског драмског позоришта, БЕЛЕФ-а и KAZALIŠTA ULYSSES, Загреб. Сценограф Зорана Петров и костимограф Бјанка Аџић Урсулов креирале су маштовиту, ефектну и аутентичну визуелну компоненту у одличној представи „Трамвај звани жеља“. Награда ће бити накнадно уручена.

Новинарски жири који је радио у саставу: Татјана Њежић („Блиц“), Оливера Милошевић (РТС) и Борка Голубовић Требјешанин ( „Политика“) већином гласова донео је одлуку да награду за најбољег младог глумца на 31. „Данима Зорана Радмиловића“ додели: Марку Грабежу за улогу Тима у представи „Пристанак“ Нине Рејн, у режији Небојше Брадића и продукцији Атељеа 212.

У образложењу жирија се каже:

„Играјући младог, пожељног Тима, на свој начин распетог у колоплету компликованих односа међу ликовима у представи „Пристанак” Марко Грабеж је глумачки пунокрвно, слојевито, сведено, а снажно изнедрио питање (не) пристајања. И последице које то (не) доноси, бивајући темељни део ове савремене и свевремене сценске приче, односно, хвале вредне представе Атељеа 212.“

И Марко Градеж се због спречености да дође и прими награду обратио видео поруком:

„Много сам срећан што сам добитник ове награде. Бити део овог култног фестивала је велика част и много сам срећан што се у оваквој представи, „Пристанак“ препознаје наша тимска игра и то како сви играмо једни за друге. Зато бих и ову награду посветио мојим колегама из представе “Пристанак“ јер једни без других не бисмо могли ништа да направимо.“

Најбоља представа по избору публике на 31. Фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ је мјузикл „Неки то воле вруће“ Народног позоришта Ниш, са оценом 9,91.

31. ФЕСТИВАЛ „ДАНИ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА“

ГЛАСОВИ ПУБЛИКЕ

1. Народно позориште Ниш: „Неки то воле вруће“ – 9,91

2. Народно позориште Републике Српске, Бањалука: „Сумњиво лице“ – 9,10

3. Београдско драмско позориште, БЕЛЕФ фестивал и Театар „Улисес” из Загреба „Трамвај звани жеља“ – 8,89

4. Звездара театар, Београд: „Спортско срце“ – 8,65

5. Атеље 212, Београд: „Пристанак“ 8,50

6. Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић, „Електра“ 8,36

6. Српско народно позориште из Новог Сада, Градско драмско позориште „Гавела” Загреб, Народно позориште Сарајево и Интернационални театарски фестивали МЕСС Сарајево: Што на поду спаваш – 7,52

7. Народно позориште Београд, Стеријино позорје из Новог Сада и Фондација Нови Сад: Успаванка за Алексију Рајчић – 6,89

Награду је као представник нишког позоришта примио глумац Урош Милојевић, који је у представи глумио једну од три главне улоге. Уручујући му награду директор зајечарског театра рекао да је могао да добије „Зоранов брк“ равноправно са добитником ове награде, да је било два брка.

Урош Милојевић је захвалио организатгорима фестивала и пре свега публици што су глумци уживали на сцени играјући мјузикл који веома воле.

„Ова награда је наравно награда нишког позоришта, али помало и награда редитеља представе, помало „Контра денс студија“, оркестра, технике, драматурга представе Бранислава Недића, а мало је и моја“, истакао је Милојевић.

На синоћњој свечаности додељене су и награде лауреатима 5. Фестивала малих позоришних форми. Стручни жири 5. Фестивала малих позоришних форми, Зајечар 11 - 15.октобрa 2022. године, у саставу: Снежана Удицки, редитељка, члан, Бранислав Недић, драматург, члан, и Спасоје Ж. Миловановић, театролог, председник, након одгледаних шест такмичарских представа, донео је одлуку да за најбољу представу у целини прогласи „Kњигу о Милутину“, по роману Данка Поповића, у извођењу Ненада Јездића, режија Егон Савин, продукција Звездара театар. У образложењу жирија које је представио Бранислав Недић се наводи:

„Опомињујућа размишљања и сећања такозваног Малог човека, српског сељака, затеченог у вртлогу Првог светског рата и недаћама светских збивања, у аутентичном глумачком изразу Ненада Јездића, уздижу на пијадестал великих трагичних јунака.“

Стручни жири је једногласно донео и одлуку да се специјална награда додељује Мирјани Kарановић за изузетан допринос гумачкој уметности којисе и кроз лик Петрије, у представи „Петријин венац“, по роману Драгослава Михаиловића, режија Јана Маричић, продукција „Театар на брду“, потврђује у свакој изговореној речи, исказаној емоцији и минуциозним покретима. Награду је примила Мирјанина пријатељица Оливера Викторовић Ђурашковић.

Представи „Књига о Милутину“ у извођењу Ненада Јездића припала је и награда публике, чија је оцена 9,84

ПЕТИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ ПОЗОРИШНИХ ФОРМИ – ГЛАСОВИ ПУБЛИKЕ

1. Звездара Театар, Београд: Kњига о Милутину - 9,84

2. Мадленијанум, Београд: Феликс И Дорис – 9,61

3. Театар на Брду, Београд: Петријин венац – 9,52

4. ЈУ Kултурно спортски центар Бугојно, БИХ Продавница будућности – 9,31

5. Драмски театар, Скопље, Македонија: Kармен - 8,71

6. Центар културе и младих Опћине Сарајево, БИХ: Прах – 8,68

Обе награде које су припале представи „Књига о Милутину“ примио је представник „Звездара театра“ Драгиша Ћургуз.

Директор Стеријиног позорја др Мирослав Радоњић подсетио је да су се пре две године НПТК“Зоран Радмиловић“ и „Стеријино позорје“ договорили да након седмогодишње паузе поново додељују једну од најдражих и најцењенијих глумачких награда на нашим просторима, а то је награда за глумачку бравуру „Зоран Радмиловић“ која се додељује за улогу остварену на „Стеријином позорју“. Ове годинде добитница ове значајне награде на 67. „Стеријином позорју“ је Сања Марковић, глумица која је приватно нежна, тиха, скромна особа, а када изађе на сцену видите један вулкан, ерупцију емоција, једну глумачку енергију која хипнотише публику. Остварила је сјајну улогу у одличној представи Југословенског драмског позоришта из Београда „Чудо у Шаргану“ Љубомира Симовића у режији Јагоша Марковића. Она је добитник и Стеријине награде на поменутом фестивалу.

Примајући награду Сања Марковић је нагласила да је награда за њу нестварна, не само зато што је Зоран Радмиловић великан, већ и због тога ко је је све пре ње примио ову награду.

„Према Зорану Радмиловићу осећам неописиво дивљење и неописиву љубав и оно што је оставио иза себе је путоказ и светлост коме се ја вечно клањам“.

У част награђених, одиграна је фестивалска премијера представе Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ „Електра“ Данила Kиша, по мотивима Еурипида, у режији Оливере Викторовић Ђурашковић. Пробирљива зајечарска публика је одлично прихватила ову вишеслојну античку драму и талентоване глумце наградила громким, дуготрајним аплаузом.

У представи играју:

ЕЛЕKТРА - Ана Бретшнајдер

ОРЕСТ - Милош Ђуричић

KЛИТЕМНЕСТРА - Наташа Петровић

ЗИДАР - Милош Танасковић

ХОРОВОЂА - Предраг Грбић

СТРОФИЈЕ - Фуад Табучић

ПИЛАД - Бранислав Мијатовић

ЕГИСТ - Габријел Бећаревић

KАСАНДРА - Ивана Бартуњек

ХОР - Јелена Рајић, Сања Недељковић, Александра Манасијевић и Марија Станковић.

Сценски покрет и кореографија - Маја Митић

Сценографија: Мирко Стокић

Према речима редитељке Оливере Викторовић Ђурашковић, оно што је у основи драме је мотив освете који води у нову крв и уништава животе како оних који се свете , тако и оних који заслужују да буду кажњени:

“Мотив освете је присутан у свим временима, то је нешто страшно што се понавља кроз векове и не води ничему. Оно што је још значајно у овом комаду је преиспитивање мотива злочина. Поставља се питање ко је исправан. Једини лик који у Kишовој драми има моралну дилему је Орест, али ипак на крају учествује у злочину за који сви актери бивају кажњени вечитимодвајањем, након чега њихови животи постају ништавни.“

„Зоранов брк“ за најбољег глумца у представи додељен је Ани Бретшнајдер за насловну улогу „Електре“. Ово је талентованој зајечарској глумици први брк и неизмерно јој значи.

„Нисам стигла да разговарам са публиком али мислим да представа носи снажну поруку коју мој лик највише носи. То је чин освете, нешто што се у овој представи намеће као погрешан корак, како би се на крају прочитало оно што ми желимо да кажемо а оно што заправо највише као мотив носи лик Електре у односу на цео живот и животне околности“.

Милош Ђуричић, који тумачи лик Ореста подсетио је да је рад на комаду започет мишљу да немамо много времена, али се испосгавило да је било итекако времена.

„Иако је овај комад прављен за прву изведбу на Ромулијани, драго ми је да смо успели да га спакујемо на сцену и да он може једнако да живи како на овој нашој позоришној сцени, тако и на Ромулијани. Волео бих да се ова представа одигра и на неким другим отвореним сценама Србије , зашто да не и даље, као и на фестивалима.“

Наташа Петровић, која је играла Клитемнестру је нагласила да су колеге рекле готово све о представи и да јој је било задовољство радити са овако дивним људима. Милош Танасковић, који је играо Зидара је рекао како му је јако драго што је први пут радио са Мајом Митић, која је врло важна за ову представу.

Маја Митић, која је у представи радила сценски покрет и кореографију, истакла је да је драматургију за ову представу Данило Киш урадио 1968. године, а познато је шта је та година доносила и у свету и код нас. То су првенствено женска права, промена разних модела система и један напредак. Театар је место где је симболика врло транспарентна, да су потребне промене које доводе наше друштво на вишу, бољу, хуманију лествицу. И у том смислу глумци морају лично да се баве карактерима, да преко покрета, преко једноставности, преко неколико слојева као на филму, публика добије свокју причу. И ја сам ту допринела колико сам могла“ истакла је Маја Митић.