"Трудим се да оно што радим доведем до тог нивоа и квалитета да траје годинама. Прошле године смо основали Јавну установу „Гитаријада“ и на тај начин омогућили да фестивал живи 365 дана у години. Тиме је Гитаријада добила једну нову димензију и постављени су темељи за њено трајање у наредних пола века" – каже Саша Мирковић, председник Скупштине града Зајечара и први човек Организационог одбора Гитаријаде.

Фестивал је у својој историји имао успона и падова. Једно време је био скоро мртав. Да ли је томе кумовала маргинализација рокенрола у Србији или је у питању нешто друго?

- Гитаријада као бренд Зајечара је имала своје успоне и падове, али никада није била потпуно мртав фестивал. Сама организација фестивала се ослања на Град Зајечар, а самим тим и на људе који су у одређеном периоду били на његовом челу. Један од најтежих периода Гитаријада је доживела за време претходне градске власти која није схватала значај самог фестивала па је тако 2007. године одржана на Поповој плажи пред неколико стотина посетилаца. Променом градске власти 2013. године када са својим тимом преузимам одговорност за град, Гитаријада враћа стари сјај и постаје један од најбоље организованих и најпосећенијих фестивала у овом делу Европе.

Било је говоркања да Гитаријада ове године неће ни бити одржана. Ко шири те приче?

- Нажалост, такве приче долазе од оних којима је лични интерес битнији од општег. Поменуо сам да су људи који су водили овај град до 2013. године довели Гитаријаду на најниже гране, а данас због губитка функција и привилегија покушавају да оспоре и омаловаже све оно што вреди па ме не чуди њихов покушај да шире лажне гласине о фестивалу. Не желим да демантујем оне који у животу ништа нису урадили, њих демантује сама Гитаријада са бројем посетилаца, интересовањем бендова и медија.

Пандан Гитаријади су Сабор трубача у Гучи и фестивал Екзит. Има ли сличности између ова три фестивала?

- Свакако су сва три фестивала оно по чему је Србија препознатљива, али се Гитаријада издваја по традицији од скоро пола века. Гитаријада је једини фестивал који као основу у свом програму има промоцију младих и неафирмисаних бендова. Она је данас једина одскочна даска за те младе људе који су себе пронашли у рокенролу. Колико значи Гитаријада тим младим људима најбоље показује број пријављених демо бендова из читавог региона, а само из суседне Хрватске пријавило се за ове године преко сто бендова. Можемо данас поново да кажемо да је Гитаријада вратила све људе из рокенрола са простора бивше Југославије.

Твој фах као менаџеру су пре свега поп и фолк музичари. Јесу ли рокери лакши за сарадњу имајући у виду да је рокенрол овде одавно у другом плану?

- Рокенрол је од настанка био музички правац који представља својеврсну врсту бунта. Рокери нису ни лакши ни тежи за сарадњу од музичара других жанрова, нарочито када се ради о рок иконама какве ми доводимо на Гитаријаду. Узајамно поштовање и уважавање је кључ добре сарадње, наравно уз познавање менаџерског посла. Када то поседујете, онда нема музичара који је тежак за сарадњу. Многи не знају да су „4 аса“ мој пројекат. Састав су чинили Ален Исламовић, Владо Калембер, Јурица Пађен, Рајко Дујмић и Славко Пинтарић Пишта. Годинама сам успешно сарађивао и са Дивљим јагодама. Када научите да будете менаџер, онда упознате све тајне те професије. Једном речју, ако научите да водите и управљате малим системима, неће вам бити тешко да се уклопите и у велике. Фестивал је фабрика која ради током целе године. То је тајна успеха. Ко зна зна, а ко не зна да препозна тешко да ће научити.

Може ли Гитаријада временом да се интернационализује, односно да постане фестивал где ће наступати и велике светске звезде, као што је то случај са Екзитом, чиме би привукли и странце?

- Гитаријада може и треба да се интернационализује. Ми смо од 2013. године ставили акценат на суседну Бугарску, где Гитаријада има активне промоције, што је довело до тога да приличан број наших суседа долази на Гитаријаду. Активни смо и у свим државама бивше СФРЈ. У плану је и укључивање осталих балканских земаља у промоцију Гитаријаде. Ово ће се нарочито односити на наредну, јубиларну педесету. Ове године на Гитаријади ће наступити и немачки бенд "Гуано Апес", што значи да су странци већ на Гитаријади, наравно изузимајући државе са еx-ЈУ простора, јер сматрам да Гитаријада подједнако припада свима.

Да ли држава и Министарство културе помажу организацију Гитаријаде, пре свега финансијски?

- Нисам задовољан односом Министарства културе према Гитаријади. Сматрам да не знају да раде свој посао. Новац се усмерава према Еxиту и Гучи, то су чисто комерцијални фестивали који јуре за профитом. Гитаријада није комерцијализована. Бесплатна је за посетиоце. Ми не продајемо улазнице јер нам је првенствени циљ подршка младим људима да остваре себе кроз музику и тиме утичемо на њихово васпитање, усмеравамо их да раде позитивне ствари. То нема цену. Суштина Гитаријаде лежи у томе и мени је жао што држава и Министарство културе нису препознали стварни значај Гитаријаде, али се надам да ће се ствари променити за јубиларну педесету, с обзиром да Гитаријада последњих година доживљава процват и на делу доказује свој велики значај у урбаној култури на Балкану.

На митинзима СНС чији си ти члан наступају углавном Аца Лукас, Амадеус бенд и слични извођачи. Са друге стране политичари се утркују ко ће отворити Сабор у Гучи, али их много не занима “урбана” рок публика. Зашто?

- Многи политичари често јуре за масом. Сматрају да ће им бити плус у каријери ако се појаве на неком фестивалу, без обзира да ли ту врсту музике воле и слушају. Убеђен сам да ће многи пожелети да дођу и на Гитаријаду, с обзиром да је број посетилаца прошле године био скоро 300.000, а ми планирамо да тај број надмашимо. Уосталом, Бајага наступа на митинзима ДС-а, а Ана Бекута и Маја Николић на окупљањима СПС-а.

Може ли држава да утиче на промену свести, о којој говори премијер, и када је у питању однос према рокенролу?

- Држава може и треба да промовише праве вредности, од здраве телесне до здраве душевне хране. Рокенрол је музика свих генерација, настала у време када су наши очеви били млади, слушале су је наше генерације, а сада је слушају наша деца. Када нешто опстаје толико дуго, онда је јасно да постоји развијена свест о томе. Дакле, није потребна промена свести, већ да се праве вредности поставе на право место.

Како си ти доживљавао Гитаријаду од времена када си био клинац па до данас?

- У то време се живело за Гитаријаду која се одржавала последње недеље августа. За нас је био доживљај да дочекамо свитање на Краљевици уз свирку најпознатијих бендова са еx-ЈУ простора. Данас у ери модерних технологија тешко је објаснити колики значај и утицај је на нас имала Гитаријада, када је данашњим клинцима све доступно на један клик. Ми смо на тај један клик чекали целе године и живели од Гитаријаде до Гитаријаде. Данас када сам део те приче желим да нашој деци пружим прилику да осете вредност живог наступа и да постану део традиције. Мислим да сам у томе успео и да је Гитаријада данас једини фестивал који окупља генерације од деце, преко родитеља до њихових бака и дека. То смо постигли тако што смо наступе познатих бендова пребацили из раних јутарњих сати на сам почетак.