У Матичној библиотеци „Светозар Марковић“ у Зајечару одржано је предавање „Друго соколско вече“.

Соколско друштво у Зајечару било је активно између два светска рата. У периоду од 1907. до 1941. године имало је више стотина чланова.

Соколство је имало свој темељ у Гимназији, која је имала вежбаоницу-соколану, гимнастичке справе, стручан кадар, па су тако сви они који су прошли кроз ту установу, оставили свој печат у развоју соколског друштва Зајечар.

Солидарност, добронамерност, предусретљивост, врлине су соколства, којих данас можда нема, али су у то време биле итекако присутне.

Међу виђенијим Зајечарцима Соколцима били су и Михајло Тунер, апотекар који је 25 година био председник Соколског друштва, Владислав Хиршл, Светозар Угриновић, брат Тоза, сестре Мира и Деса Стојановић, Аца Монтер,

објаснио је предавач Срђан М. Томић, који је током рада у медијима истраживао и сакупљао податке о Соколском друштву.

Соколство као замисао Словена потекло је средином 19. века у Чешкој, и врло брзо након тога се пренело на простор Јужних Словена, па и у Србију. Kрајем 19-ог и почетком 20. века соколство се утемељило и у Зајечару.