„Ликови су припадници генерације чија је религија комфор и удобност“, речи су Бориса Лијешевића, редитеља представе „Ноћна стража“ Федора Шилија, у извођењу београдског Атељеа 212, коју је зајечарска публика гледала треће фестивалске вечери „Дана Зорана Радмиловића”.
У представи улоге тумачи десет глумаца, који су одушевили зајечарску публику. Играју: Ненад Ћирић, Јелена Ђокић, Јелена Петровић, Урош Јаковљевић, Гордан Кичић, Горица Поповић, Јелена Ступљанин, Бојан Жировић, Тамара Драгичевић и Стефан Бундало. Сценограф је Валентина Попржан, а костимограф Драгана Лађевац Бркић.

Радња комада смештена је у тридесете године прошлог века, ликови су углавном на овај или онај начин декадентни припадници богатијег слоја друштва, а кроз преплитање њихових карактера и животних прича, између осталог, одсликава се својеврсна закономерност како се управо кад се човек узнесе у процвату и успеху (или у оном што он таквим види) ствара клица пропасти.

- У „Ноћној стражи“ наилазимо на људе код којих рад није оно што омогућава живот - вели редитељ Лијешевић, и додаје:
- Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине квалитети су који обезбеђују егзистенцију. Ко не влада овим вештинама, бива прогнан на маргине овог чудног света, у којем царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика... Свет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност, навикнуту да живи од туђих пара добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вечно трајати. Комад почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
„Ноћна стража“ је водвиљ, комедија, а по редитељевим речима, „комедија није тек било која представа која изазива смех, већ комад који почива на прецизном механизму“.
Додаје и да се овом представом смејемо „осујећеном лукавству, оном истом са којим се ми сусрећемо, сплеткама које трпимо или пак спроводимо… Смехом ћемо казнити лукавство овога света“.
Жири 27. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“, у саставу Небојша Брадић, позоришни редитељ, председник, Мирослав Радоњић, директор Стеријиног позорја, члан, и Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске, члан, имао је тежак задатак, али је одлучио да Зоранов брк додели Небојши Илићу за улогу Грофа Андрењија Иштвана, мађарског племића.

Небојша је на прес-конференцији истакао да је он ускочио у ову улогу као алтернација Гордану Кичићу, који је због обавеза одсутан ове године из представе.

„Код ускакања је незгодно што сви мисле да си уљез и да ту не припадаш. Испада да они играју представу, а ја и даље пробам, што није ни лоше, мада је мало стресно. Кад смо били млади глумци, много смо ускакали. Мислили смо да старији глумци злоупотребљавају нашу младост, али то извежба глумца и у великој мери припреми његов апарат. Ја сам тек сада јако заволео улогу Андрењија Иштвана и полако почињем да се опуштам и да се играм са њом.

Ово је други Брк који је Илић освојио на Зорановим данима. Први је добио 2010. године за представу „Чекаоница“, такође у режији Бориса Лијешевића.

„Освојити Брк други пут значи много“, истиче Илић и додаје да је „то можда нека потврда наше жеље да припадамо Зорану и да припадамо целој тој генерацији глумаца у Атељеу, да смо због њих почели да се бавимо глумом, да верујемо у позориште у које су они веровали, да имамо однос према послу какав су нам они оставили. То је нека врста етике која је уграђена у наше личности и наше животе, које сад ови млади глумци такође усвајају и одржавају и неко сведочанство да је то што је радио Зоран дубоко заорало ту бразду у Атељеу 212, заправо толико дубоко да ће то заувек да се осећа у Зорановом позоришту.“

27. фестивал „Дани Зорана Радмиловића“ наставља се вечерас наступом Народног позоришта “ Иван Вазов“ из Софије са представом „Kривац“ Димитра Димова.