Жири 28. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у саставу: Небојша Брадић, председник, Душко Љуштина, члан и Др Мирослав Радоњић,члан, донео је одлуку да Награду за најбоље глумачко остварење на Фестивалу додели Радету Шербеџији за улогу Џорџа у представи „Ко се боји Вирџиније Вулф“ по тексту Едварда Олбија у режији Ленке Удовички и продукцији Казалишта „Улиссес“, Загреб и Београдског драмског позоришта. Образлажући награду председник жирија Небојша Брадић је истакао „Виртоузна и суптилна , прочишћена до суштине, глумачка игра Радета Шербеџије дубоко промишља друштво и свет у коме живимо и умиремо.“

Лауреат фестивала Раде Шербеџија обратио се путем видео линка:

„Захваљујем се на величанственој награди која носи име мог пријатеља, једног од највећих глумаца на овим нашим просторима, Зорана Радмиловића Зоки. Жао ми је што нећу бити вечерас са вама на затварању фестивала јер имам концерте у Словенији и Загребу. Али као да сам с вама. Попићемо чашу вина да наздравимо фестивалу, да наздравимо уметности да вам се захвалим, и жирији и публици позоришног фестивала у Зајечару. И мојој редитељици и свим мојим пријатељима са којима сам направио представу „Ко се боји Вирџиније Вулф? "

А шта да кажем у часу примања награде. Цитираћу Бертолда Брехта који је рекао пред ИИ светски рат – заиста живимо у тешким временима. Да и ми заиста живимо у тешким, можда најтежим временима ове цивилизације. Сведоци смо ужаних еколошких катастрофа са којима се сусреће ова наша планета, сведоци смо неправедних ратова који узимају невине животе, сведоци смо ужасних корпуција, сведоци смо беде и немаштине у којој живимо и коју наш народ види. Шта мора уметност? Мора бити храбра, мора бити одважна, мора свету показати његово лице и наличје и власт присилити да се погледа у огледало. Морамо правити храбре, уметничке пројекте, самим тим бранити свој народ, своју нацију, своје људе. Да издрже, да победе зло око њих, да праве један достојанственији живот за своју децу. Живот који овај народ заслужује, сећајући се дивних Николе Тесле, Бранка Миљковића, Ивана Горана Ковачића. Живјели. Не дајте се!“ рекао је Шербеџија на затварању фестивала.

Жири у истом саставу донео је одлуку да Награду за визуелни идентитет „Крстомир Миловановић“ додели представи „Ко се боји Вирџиније Вулф“ Казалишта „Улиссес“ и Београдског драмског позоришта.„Сценографија Стефано Катунара и костими Бјанке Аџић Урсулов пружили су прави уметнички доживљај, дали прецизну атмосферу за одличну представу „Ко се боји Вирџиније Вулф““, стоји у образложењу жирија.

Најбоља представа по избору публике, са просечном оценом 9,54, је представа „Сјећаш ли се Доли Бел“ Абдулаха Сидрана у режији Кокана Младеновића, у извођењу ансамбла Камерног театра 55 из Сарајева. Управник театра Емир Хаџихафизбеговић упутио је писмо захвалности које је прочитао уметнички руководилац позоришта Милош Ђуричић:

„Драги пријатељи, неописива је радост када глумац на сцени доживи овацију публике, као награду за свој труд и рад на некој улози, представи, комаду. Још је већа радост када стручни људи и колеге препознају и оне танане детаље везане за нашу струку, па и то награде и дају му вриједност. Међутим, мислим да је највећа радост за један театар и за један ансамбл, дакле за све оне који се виде и не виде на сцени, када представа освоји награду публике, а поготово на једном овако значајном и великом фестивалу као што је овај. Ово је наша колективна побједа и колективна радост коју дијелимо заједно са редитељем Коканом Младеновићем. ‘Доли Бел’ је резултат племенитог, посвећеног и крајње умјетничког односа према послу и та сарајевска прича из 60-тих година прошлог вијека никога са ових наших заједничких простора не оставља равнодушним. Радећи на представи трудили смо се театру вратити оно опће мјесто које му у култури наших друштвених контекста припада, а које је падом система вриједности задњих неколико десетљећа озбиљно нарушено. Театар је од старе Грчке па наовамо, увијек имао два задатка. Да отвара проблеме и да поправља људе. Ако отвори проблем, то је већ био успјех, а ако још поправи човјека – то је тријумф театра. Вођени том исконском театарском мисијом градили смо ову причу и ове невјероватне ликове. Ваша награда, као и остале које смо до сада освојили са представом “Сјећаш ли се Доли Бел” за нас су и обавеза да у будућем раду чувамо све оне театарске атрибуте и његову магију и љепоту због којих смо се и одлучили бавити овим невјероватним послом.Још једно велико хвала публици и жирију који су донијели овакву одлуку, и наставимо сви заједно радити на афирмацији културе, том једином смислу у овом обесмишљеном свијету.“ истиче у писму Емир Хаџихафизбеговић.

Фестивалске награде биће накнадно уручене.

Жири 2. Фестивала малих позоришних форми у саставу: Иван Бекјарев, председник,Спасоје Ж. Миловановић,члан и Ненад Новаковић, члан, једногласно је донео одлуку да за најбољу представу прогласи „Кројцерову сонату“ у извођењу Влада Керошевића за интензитет емоција и ванредних контраста расположења у тумачењу једног од најзначајнијих ликова светске књижевности. Владо Керошевић је својом интерпретацијом мрачног, дискутабилног и контроверзног Позднишева учинио да се позориште у пуном свом сјају представи као најзначајнија уметност, стоји у образложењу жирија.

Награду је Керошевићу уручио председник жирија иван Бекјарев. Дубоко дирнут наградом Керошевић је рекао:

„Част је држати великана јужнословенског глумишта у наручју, Хвала вам, хвала Граду Зајечару, хвала вама драга публико зато што знате да дишете за ову сцену. А посебно вам хвала зато што сам открио на извођењу ове монодраме да умете и да не дишете. За то недисање мој аплауз вама . Зајечар и ја смо у једној сјајној интеракцији већ једно седам, осам година. Овде сам долазио са својим студентима на Антика фест и ту смо одиграли трилогију античке књижевности на шта сам бескрајно поносан. Ово је први пут да сам учествовао на Данима Зорана Радмиловића, да сам ходочастио у храму великана јужнословенског глумишта и приликом тог ходочашћа. Ето имао сам срећу да у првом контакту да будем награђен. Бескрајно сам срећан, усхићен и поносан. Не знам како да саберем емоције. Од синоћ, кад сам чуо да сам награђен, просто нисам могао да спавам и једва сам чекао да дођем у Зајечар и да ову радост поделим са вама. У мом животу сам, који није тако кратак, добио сам много стручно -уметничких награда и признања. Али ова награда која носи име овог великана чини ме посебним човеком. Ја сам вечерас постао бољи човек, и према томе бољи уметник. Још једном хвала стручном жирију који је умео да препозна оно што сам донео на сцену, хвала публици која осим што је дисала и није дисала са мном. И да живи град Зајечар, да живи позоришна уметнбост и да живи ова фестивал још дуго, дуго", рекао је Керошевић.

„Посебно ме радује што Фестивал „Дани Зорана Радмиловића“ траје већ 28 година. Било је година које су појели скакавци и које бисмо радије заборавили али последњих година фестивал поново расте, крупним корацима граби напред и сада је један од најбољих позоришних фестивала у Србији данас", истакао је на свечаности доделе награда Владимир Ђуричић директор Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ и Народног позоришта Тимочке Крајине које носи име славног глумца.

„Овај Фестивал поред тима из позоришта праве и брину о њему наши пријатељи из Београда, Новог Сада,Ниша али и из Сарајева, Бања Луке и из Хрватске и свима се захваљујем.Имали смо доста среће са селекцијом.Током трајања фестивала биле су пуне обе сале , и овде и у Котлујевцу, што је за град величине Зајечара велики успех“ рекао је Ђуричић.

Потом је Жики Николићу, уреднику и водитељу емисије „Жикина шареница“ уручио статуету Зорана Радмиловића и повељу за дугогодишњу промоцију Зајечара, овог фестивала, источне Србије, али и Србије у целини. „Жика Николић је као новинар учинио више за културу од оних који од културе живе“, рекао је Ђуричић.

Жика Николић је захваљујући на признању истакао да није први пут на фестивалу, да је био овде пре 10 година и да је био одушевљен атмосфером.

„Моја подршка овом позоришту лежи и у томе што ми провинцијалци у Београду лакло направимо програм, али остати у свом завичају и правити овакве фестивале је прави подвиг“ рекао је Николић.

У част награђених изведена је представа „Бродоломке“ Казалишта Морузгва из Загреба. Додељен је и последњи Зоранов брк на овом фестивалу . Добитница је Еција Ојданић за улогу Динке.

У част награђених на малој сцени у Котлујевцу изведена је представа "Код куће/Кабул" Народног позоришта из Београда у којој игра Душанка Стојановић Глид.