Посетиоци зајечарског позоришта имали су прилику да на 212. самосталној изложби Вељка Михајловића виде колаже са глумцима из представа „Атељеа 212“, међу којима се налази и Зоран Радмиловић. Изложба је отворена у оквиру пратећег програма 30. Зоранових дана, а аутор се овом приликом нашалио да он није сликар „Атељеа 212“, него стални члан бифеа „Атељеа“.

„Пре две године када се приближавала моја 212. самостална изложба мислио сам да је примерено да ту изложбу приредим у Атељеу 212, па је онда било нормално да направим нешто што има везе са Атељеом. То су сцене из представа које сам ја гледао или учествовао у њима“, рекао је Вељко Михајловић, аутор изложбе.

О Михајловићу и његовом раду на отварању су говорили његови пријатељи и „колеге из бифеа Атељеа 212“, Милан Цаци Михаиловић и Аљоша Вучковић.

„У самој техници колажа има нечег што по асоцијацији подсећа на позориште: има нечег безазленог, дечијег, нечег од игре. Зато се чини да сликар није случајно за свој доживљај позоришта одабрао баш ову технику. Kао што су и призори представљени на колажима помешани као шпил карата: једна за другом су поређани колажни призори који асоцирају на представе Атељеа одигране у блиској и давној прошлости. То нам све указује на компактан доживљај сликара и његово аутентично ликовно тумачење позоришне стварности“, рекао је приликом отварања изложбе Аљоша Вучковић.

„Размишљајући о овој изложби , сетио сам се како је некоме Радмиловић дао интервју. Питали су га зашто не промени позориште, а он је рекао да у Атељеу 212 нема мржње, има понека мржњица, али то се не рачуна, те му зато не пада на памет да иде одатле. Ми смо живели у Атељеу као у породица. Трудили смо се увек да обрадујемо оног другог без обзира да ли је то био Зоран глумац, да ли је то био Пера Струја електричар или Бен Kвик декоратер“, истакао је Милан Цаци Михаиловић и у част дугогодишњег члана бифеа „Атељеа 212“ и српског сликара Веље Михајловића прочитао је, из своје збирке песама за децу, песмичуљак „Шарени чика“.