На 30. Позоришном Фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ шесте вечери изведена је представа „Југославија моја отаџбина“ Горана Војиновића у режији Марка Мисираче, копродукција Позоришта Приједор и Гледалишта Копар театро Каподистриа. Драматизација текста Иван Велисављевић и Александар Новаковић.

“Представа је емотивна вртешка која почиње од открића главног јунака везаног за његово поријекло и поријекло његових родитеља. Он креће у потрагу за оцем, прошлошћу, коријенима и на том потресном дирљивом, некад и врло духовитом путу, открива ствари о себи и формира идентитет којег није ни био свјестан”, описао је представу редитељ Марко Мисирача.

“Било је турбуленција, било је мука, пандемија и продукциони проблеми, али срећом, сад је то све иза нас и не желим ни ја више о тим стварима да говорим. Била је невероватно добра енергија унутар екипе, захваљујући и Срђану Kњегињићу, новом директору позоришта у Приједору и многим другима, али и фондацији Фридрих Еберт Штифтунг за Босну и Херцеговину, Тањи Топић. Њима сам захвалан што смо представу успели да реализујемо ову представу, а била је ово жеља свих нас. Имали смо великих мука, текст је за многе био унапред провокативан, а то је оно што се често дешава, људи не прочитају него унапред донесу неки суд на основу информација које добију кад на Гуглу укуцају наслов романа, или сам назив тај „Југославија“ некима може да буде црвена крпа. Ја сам покушавао, а надам се да смо представом касније и успели да их убедимода то није тако како они замишљају и да представа није црно – бела да је врло слојевита, а првенствено је роман по коме је рађена слојевит”, рекао је на округлом столу редитељ представе Марко Мисирача.

„Југославија моја отаџбина“ је најбоља представа приморских позоришта у Копру у Словенији, победник је Фестивала БИХ у Јајцу, а проглашена је најбољом и на овогодишњем позоришном фестивалу „Нови тврђава театар“ у Чортановцима, где је Борис Шавија један је од двојице добитника награде за најбољу мушку улогу.

Представа је, иначе, настала на основу истоименог, награђиваног романа Горана Војновића, књижевника и редитеља из Љубљане. Његова дела заступљена су и у словеначкој, један од најзначајнијих уметника у Словенији. Овај роман је преведен на 18 језика и доживео је већ једну позоришну верзију у режији Ивице Буљана на сцени Словенског народног гледалишча у Љубљани, 2015.године.

У представи учествују глумци Народног позоришта Републике Српске: Борис Шавија, Александар Стојковић, Миљка Брђанин и Жељко Еркић, глумци Позоришта Приједор Сабина Халиловић, Деан Батоз и Мирела Предојевић и глумци Гледалишча Kопер Блаж Поповски, Игор Штамулак, Мојца Партљич и Тјаша Хроват.

„Зоранов брк“ за најбољег глумца вечери добио је Борис Шавија за улогу оца Недељка.

„Велико ми је задовољство што сам добио ову награду која је јако битна и носи име Зорана Радмиловића, једног од наших највећих глумаца и узора свих нас.

Што се представе тиче, ја још увек не могу све ово да искристалишем јер је исувише комплексно. Радио сам са људима са којима никад нисам, што је благодет за сваког глумца и за сваки ансамл да често мења своје партнере. Кад се упознам са неким другим глумцем или са неким другим човјеком, то су јединствени односи. У ствари, он пробуди неког новог тебе којег ниси ни знао да имаш. То се десило и у овој представи. Могу да кажем да је било неке хемије и да се сложим да смо постали пријатељи. Често се дешава да се те копродукције раде форме ради, али мислим да то у овој представи није био случај и да смо се прожели, јер је екипа била тако хетерогена, а ми смо је направили хомогеном и то можда чак и у неким својим првим сусретима.

"Мени је јако драго што сам ту и што сам упознала ове људе, јер као да их познајем одувек и јако ми је драго што смо постали, па могу да кажем и пријатељи. Мало сам се у почетку уплашила јер су сви они јако добри глумци, јер су тако самоуверени, али сам онда сама себи рекла, ја играм Словенку, а нека буду они онакви какви јесу, а ја требам бит Словенка“, рекла је Мојца Партљич, глумица Гледалишча Kопер.

„Ја мислим, да смо кроз ову представу баш постали пријатељи. Ја сам деведесето годиште и Kрајина, као подручје, је врло осетљиво на сву ту причу која се везује за Југославију и као представу и као саму ту тему. Читајући текст и обраћајући пажњу на сваку ситницу, ја сам једноставно занемарио ту стигму која прати то наше поднебље, јер представа, сама по себи се бави породицом као једним нуклеусом друштва и ми, бавећи се породицом, бавимо се сами собом и то је њен највећи квалитет. Она нас заправо све опомиње да треба да се држимо своје породице и да треба да гајимо и те међуљудске односе и све што се везује за то. Мислим да је било потребно одређене храбрости да се све ово потпише, да се све ово ради, али ако се у позоришту не бавимо храброшћу, чиме се онда бавимо и то је велико питање“, рекао је наокруглом столу директор Позоришта Приједор Срђан Kњегињић.