„Драги Зајечарци, поштовани пријатељи, пошто ми није познато како се отварају позоришни фестивали ја ћу вам вечерас изрећи неколико реченица о глумачкој треми. Зоран Радмиловић и ја смо били дуго година пријатељи, али се десило тако да није учестовао ни у једној мојој представи нити смо имали професионалне односе. Средином осамдесетих година, пошто ми је изашла књига „Чизмаши“, био сам позван да учествујем у једној књижевној вечери у једној средњој школи у Београду. Предложили су ми да из моје књиге чита Зоран Радмиловић. Наравно да сам ја то примио са највећим одушевљењем. Разговарао сам са Зораном, дао сам му књигу, изабрао места која, по мом мишљењу, треба да прочита.

Полако се ближио тај дан кад нас двојица, праћени критичарем, траба да изађемо пред неколико стотина ученика гимназије. Уочи тог изласка, око три сата ноћу, мој телефон је изненада „узбуђено“ зазвонио. Чуо сам његов глас: „Ми сутра треба да читамо у овој школи. Да ли ти мислиш даћу ја то умети. Ти имаш неки уврнут језик, како ћу ја то да читам“, питао је Зоран. Ја кажем читај као да си у твом Зајечару. Сутрадан он је то прочитао сам великим успехом, деца су просто скакала од одушевљења слушајући га. Отварајући овај фестивал желим вам да се осећате лепо и узвишено хвала!“

Овом беседом је један од највећих српских драмских писаца, академик Драгослав Михаиловић, у суботу 26. октобра отворио овогодишње Дане „Зорана Радмиловића“. Потом је публика у препуној сали зајечарског позоришта одгледала прву такмичарску представу, у којој је домаћи ансамбл, у режији Ирфана Менсура, одиграо последњу Михајловићеву драму „Скупљач“. Праизведба једног текста, посебно таквог аутора какав је академик Михајловић, посебна су част за свако позориште. Зајечарско је имало и посебну привилегију да њена припрема буде готово комплетно финансирана од стране приватног донатора, али и да на сцени буду велика глумачка имена Ирфана Менсура, Татјане Бељакове и Милана Цуција Михајловића, уз домицилне Милутина Вешковића и Ане Бретшнајдер.

Иначе, фестивалска дешавања одпочела су дан раније, у петак 25. октобра, полагањем венаца на споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару. У присуству Зоранових пријатеља, колега и поштовалаца др Мирко Николић, заменик градоначелника, је истакао да се чини да је дух Зорана Радмиловића и све што његово име носи, привилегија за град: “Ево нас пред још једним данима Зорана Радмиловића све присутнији и да све више схватамо његов значај. “Привилегија је за један град имати манифестацију која носи име великог глумца. Тек сад спознајемо колико је Зоран кроз улоге које је играо провлачио дух овог и менталитет овог града. Данима ћемо дати још више на значају али И другим облицима сећања на нашег суграђанина.”