Вести

Зајечарци одушевили на 42. сабору народног стваралаштва Србије

Зајечарци одушевили на 42. сабору народног стваралаштва Србије

Врање је данас било престоница народне уметности у 2014. години. Наиме, Сабор народног стваралаштва у Врању је круна свих регионалних сабора народног стваралаштва. Ова манифестација, духа, културе и традиције уобличава се у својеврсну круну свих сабора који се у Србији одржавају и који му предходе.

Идеја водиља и овде у Врању остала је иста: прикупљање, чување, приказивање и обнављање традиционалних вредности , игре , песме, свирке, ношњи и обичаја појединих подручја Србије.

По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте.

Град Врање и Туристичка организација града Врања, били су домаћини овој републичкој светковини народне уметности и подстицај како би се културна баштина и нематеријално културно наслеђе чувало и неговало.

Овај сабор је најважнија и најпрестижнија маинфестација изворног народног стваралаштва и традиционалне културе у Србији. То је национална, свеобухватна и завршна Смотра изворног стваралаштва у области игре, песме, свирке, ношње и народне глуме (обичаја), на којој се представљају најбољи, одабрани током године, на регионалним и покрајинским саборима народног стваралаштва.

Ова манифестација је на специфичан начин важна за очување дела културне баштине, обзиром да представља оно најрепрезентативније из богате ризнице традиционалне културе већинског народа као и националних мањина Србије.

Први Сабор народног стваралаштва Србије организовао је Савез аматера Србије у Лесковцу пре више од четири деценије, затим се одржавао у Александровцу и Тополи.

На саборској позорници у центру Врања 4. октобра ове године представили су се најбољи чувари традиције: играчи, певачи, вокални и инструментални солисти и групе народних свирача са аутентичним вредностима из својих средина. Богата ризница народне традиције приказивала се и истовремено чувала од заборава, а сабор је имао посебан утицај на млађе нараштаје.

Зајечар су на овом сабору представили фолклорни ансамбл КУД-а „Лубница“ из Лубнице и дует дудучара, у саставу Боривоје Симоновић и Миодраг Јанковић, из КУД-а „Врело“ из Николичева.

Они су изабрани на овогодишњој шестој смотри народног стваралаштва Града Зајечара „Потекла вода студена“ у Великом Извору, која је одржана 18. маја 2014. године у Великом Извору, у организацији Центра за културу и туризам, а под покровитељством Града Зајечара.

Наши суграђани су у Врању данас презентовали део нематеријалног културног наслеђа нашег краја. Наши суграђани испраћени су великим аплаузом и засигурно били једни од најбољих извођача на сабору.

* Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са портала Града Зајечара у обавези су да наведу извор. Уколико је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Сличне вести

  • 15
    дец
    Други Новогодишњи базар

    Дух предстојећих празника осећа се у граду. На Тргу ослобођења почео је Новогодишњи базар. На педесетак тезги изложени су разноврсни производи - новогодишњи украси, бројне рукотворине, мед, домаћи сапуни, прерађевине од меса, накит. Изложена роба се може разгледати и купити до суботе.

    Више
  • 08
    дец
    Зајечар обележава Светски дан хорског певања

    Светски дан хорског певања биће обележен у Зајечару у недељу, 11.децембра, заједничким концертом више хорова. Манифестација почиње изложбом "Зајечарски хорови".

    Више
  • 06
    дец
    Новогодишњи базар почиње 15.децембра

    Традиционални Новогодишњи базар и ове године биће одржан од 15. до 17. децембра на Тргу ослобођења у Зајечару. Организатор су Регионална привредна комора Зајечар и ЦЕKИТ.

    Више
  • 16
    јул
    Представљена дела са прошлогодишње колоније "Гамзиград"

    У галерији Народног музеја Зајечар отворена је изложба слика 22. сазива међународне ликовне колоније Гамзиград, која је организована августа 2015. у Гамзиградској бањи. Представило се 11 уметника из Србије, Македоније и Бугарске, који су оставили по два своја дела колонији.

    Више

Пошаљите коментар

Коментари који су увредљиви по било кога и на било којој основи, као и коментари који садрже рекламе или линкове ка спољним сајтовима, неће бити одобрени.