Вести за кључну реч: историјски архив
У галерији Историјског архива “Тимочка крајина” у Зајечару одржана је промоција књиге Јована Јовановића – Пижона “Дневник 1896-1920”, коју су приредили проф. др Радош Љушић и Миладин Милошевић.
ВишеИсторијски архив “Тимочка крајина” обележава 67. година постојања. Тим поводом, представљен је часопис за архивистику и историографију “Архивско наслеђе”.
ВишеЧланови Градског већа разматрали су на данашњој седници извештаје о раду и финансијском пословању у прошлој години и планове рада у 2015.години Историјског архива Тимочке крајине.
ВишеНа седницама Скупштине Града Зајечара, одборници су усвојили Одлуку о одређивању простора за јавне скупове. Изгласана је и Одлука о именовању Велибора Тодорова за директора Историјског архива „Тимочка крајина“.
ВишеВише од 150 фотографија и докумената који сведоче о људима и догађајима у Зајечару током Другог светског рата, као и подаци о ослобођењу Зајечара од Немаца, 7.септембра 1944.године, чине поставку изложбе „70 година ослобођења Зајечара од фашизма“, која је данас отворена у Историјском архиву „Тимочка крајина“.
ВишеУ галерији Историјског архива „Тимочка крајина“ у Зајечару промовисана је књига „Глоговица – Јорданови записи и сећања“, аутора Јордана Ј.Јовановића.
ВишеУ галерији Историјског архива у Зајечару отворена је изложба "Прослава Дана младости - Манифестација једног времена“, аутора Агима Јанузија, Зорана Јанковића и Драгана Живковића. Поставка садржи документа, плакате и фотографије из периода од 1957. до 1987. године.
ВишеПоводом обележавања 66 година рада Историјског архива у Зајечару данас је приређена изложба фотографија и докумената „ Од Сарајева до Версаја“. Аутори изложбе су Зоран Јанковић, Драган Живковић и Агим Јанузи. Промовисана је и књига "Србија у Великом рату 1914-1918".
ВишеОснивање Зајечарског индустријског удружења тесно је повезано са почетком рада Пиваре у Зајечару 1895.године, а званичну дозволу за рад дало је Министарство привреде октобра те године, речено је данас у Историјском архиву на промоцији публикације "„Зајечарско индустријско удружење кроз грађу (1895-1946)“.
ВишеЗа 65 година постојања Историјски архив "Тимочка Крајина" у Зајечару прикупио је близу 3.000 метара архивске грађе из овог дела Србије. Већина докумената је обрађена и публиковани али пред архивистима је још доста посла на њиховом сређивању.
ВишеНајновије вести
13:00
РАДОВИ-ДЕОНИЦА ЗАЈЕЧАР-ЗВЕЗДАН
Напомена: Догађаји означени звездицом су затвореног типа
Анкета
Колико често посећујете касноантички локалитет Феликс Ромулијана?
Колико често посећујете касноантички локалитет Феликс Ромулијана?
Месечно - 3.25%
Недељно - 0.81%
Годишње - 42.28%
Не посећујем - 55.28%
Знаменитости
-
Манастир Суводол
Манастир Суводол се налази на крајњем југоисточном делу општине, у атару села Селачка. Манастир је саграђен на заравни усеченој у планини Манастирска Глама и посвећен је Рођењу Пресвете Богородице...
-
Храм Рождества Пресвете Богородице
До 1830. године у Зајечару није постојао никакав православни храм, да би те године, уз дозволу турског старешине Ферад-аге, била подигнута мала црквица, најнужније опремљена за службу Божију.Обилазећи Зајечар у лето 1833. године...
-
Манастир Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту
Манастир се налази у близини села Грлишта, 14 км удаљеном од Зајечара, на обали Грлишког језера. Манастир је посвећен апостолима Св. Петру и Павлу
-
Феликс Ромулијана
Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.
Курсна листа
115.8921 | 116.2408 | 116.5895 | |
85.5671 | 85.8246 | 86.0821 | |
146.2545 | 146.6946 | 147.1347 | |
95.3217 | 95.6085 | 95.8953 | |
80.3356 | 80.5773 | 80.8190 | |
2.4281 | 2.4354 | 2.4427 |