Народни трибун, борац за социјалну правду, демократију и сељачка права и један од осниваца и утемељивача народњачког радикализма у Србији.
Адам Богосављевић, народни трибун и оснивач радикалске групе у Народној скупштини, је рођен у селу Копривници у једној од најбогатијих породица тадашњег среза Крајинског. Основну школу је учио у селу свог рођења, а Трговачку школу је завршио у Београду 1861. године са одличним успехом. Супротно жељи свог оца да буде тровац, Адам је се после летњег распуста уписао у четврти разред Прве београдске гимназије.
Након завршене гимназије, у јесен 1864. године Адам се уписао на Филозофски факултет Велике школе у Београду, на коме је био доста успешан студент. Студије Адама Богосављевића временски су се поклопиле са периодом друге владе кнеза Михаила Обреновића - временом у коме је меду омладином, нарочито студентском, доминирало патриотско романтичарско расположење. Од првих дана студентског периода Адам је био активан у напредном омладинском покрету, дошавши у сукоб са представницима режима. Неочекивано, пред крај студија, иако успешан студент, Адам се одлуцио да напусти студије и врати у Копривницу са намером да се посвети земљорадњи и раду на просвећивању народа. Власт му никада није удовољила да се бави овим другим занимањем - за њега није било слободног учитељског места у родном крају.
Адам се ангажовао у Друштву за пољску привреду (основаном 26. јануара 1869. године). Ово Друштво је покренуло илустровани лист "Тежак", у коме је Адам објављивао стручне чланке из области пољопривреде све до своје смрти. Сам се доказао као успешан пољопривредник, бавећи се унапређењем и модернизацијом пољопривреде (нпр. први је у овом крају купио фабрички израђен гвоздени плуг и упорно доказивао својим мештанима да су приноси приликом орања овим плугом знатно виши), који је личним примером едуковао сељаке и међу њима ширио идеје о модерној пољопривреди.
Као узоран и успешан пољопривредник, угледан у свом крају и омиљен у народу Адам Богосављевић је на изборима 1874. године изабран за посланика у српској Скупштини. У својим политичким иступањима пре ових избора и током целе своје политичке каријере истицао се као борац за народна права, демократију, локалну самоуправу, унапређење просвете, управе и војске и укупно узевши за богатију, ефикаснију и демократичнију државу. У центру његових политичких оптирања био је општи положај и напредак села и сељака, као тада доминирајућег социјалног слоја у Србији. Обзиром на таква своја политичка опредељења од почетка је припадао опозицији и био један од првака народњачког радикализма у Србији, из чијих редова и из српског радикалног социјалистичког покрета Светозара Марковића је формирана Српска радикална странка под вођством Николе Пашића.
Победу радикала и њихов тријумфални долазак на власт - овим и своју политичку победу, Адам Богосављевић није дочекао. Ухапшен је под чудним околностима 17. марта 1880. године и смештен у Зајечарски затвор. Тамо се разболео и умро 19. марта 1880. године у 37. години живота од тешког запаљења плућа, оставивши за собом трајно и веома богато политичко наслеђе борца за народна права, правду и демократију и истакавши се као сељачки вођа, трибун и претеча прве сељачке странке у Србији.
