Бард српске глумачке сцене, добитник "Добричиног прстена"
Зоран Радмиловић, бард српске глумачке сцене, рођен је у Зајечару 1933. године. Прве глумачке кораке направио је 1951. године у гимназијској глумачкој групи. Започео је и напустио студије права и архитектуре. Дипломирао је глуму у класи професора Мате Милошевића. Године 1964. преузима од Љубе Тадића улогу Краља Ибија, паметног и безобразног владара, и осваја нове просторе слободе изражавања, померајући границе пристојног на сцени и у животу. Лик Радована Трећег Душана Ковачевића, у Радмиловићевом тумачењу представља феномен наших дана: радост препознавања, радост безграничних моћи смеха, радост поистовећивања публике и глумца. У свом опусу драмских ликова Зоран Радмиловић је онај уздржани човек, помало скептичан према спољашњем свету, мудрац који спознаје тамне стране наших судбина. Као потврда целокупног његовог глумачког рада долази и награда за животно дело "Добричин прстен" 1983. године.
Опхрван тешком болешћу, Зоран умире 1985. године у Београду. Улица у Зајечару, у којој је рођен, носи његово име. У знак сећања на овог великог глумца позориште у Зајечару носи његово име, а основана је и фондација "Зоран Радмиловић". Фондација и позориште организују позоришни фестивал "Дани Зорана Радмиловића".
