На данашњи дан, 19. октобра 1918. године, француски коњички генерал Гамбета умарширао је у Зајечар. Дочекан је почастима које само српски народ може да приреди својим слободарима. Дочек је био веома свечан и узбудљив, а Гамбета те дирљиве сусрете никад није заборавио.

У знак сећања на тај дан, данас су одржане традиционалне српско-француске комеморативне свечаности.

Програм је почео пријемом који је у Градској управи приредио градоначелник Зајечара Бошко Ничић са својим сарадницима за представнике Амбасаде Француске у Србији.

Том приликом Ничић је рекао да ће се у наредном периоду, разним пројектима, сигурно још више учврстити сарадња између Града Зајечара и Амбасаде Француске у Србији, а све у циљу неговања историје српско-француске војске.

„Драго ми је да су наши, пре свега, пријатељи из Амбасаде Републике Француске данас опет са нама, као и представници Министарства за рад, борачка и социјална питања. Имали смо врло леп разговор, ја сам их као градоначелник упознао са тим докле смо стигли са пројектом подизања споменика генералу Гамбети, и тај посао је приведен крају. Почиње да ради комисија која је формирана, у којој су и представници Амбасаде Француске и нашег Министарства. Очекујемо да до обележавања 102. годишњице ослобођења Зајечара у Првом светском рату, тај посао коначно завршимо, да на уласку у „Попову плажу“ откријемо споменик генералу Гамбети, а овде испред Градске управе, при крају улице генерала Гамбете, нашем Зајечарцу, генералу Цоловићу“, рекао је Ничић и додао:

Разговарали смо и о братимљењу Зајечара са местом Жозије, у Француској, које је стало због ковид кризе. Жозије је одликовано од стране председника Србије, због свега што је то место учинило за наше кадате, за наше младе људе у Првом светском рату . Велико је задовољство да такво место буде братска општина са нашим градом“.

Фати Аксал, отправник послова амбасаде Француске у Србији је приликом свечаности истакао да је велико задовољство што се сваке године, на пригодан и свечан начин, обележава сећање на период када су француски и српски војници заједно ослобађали Србију.

Ова заједничка успомена је историја Француске и Србије. Желим овом приликом да се захвалим државним властима, а потом и локалним властима. Хвала градоначелниче што сте одали почаст нашој успомени овим лепим пројектом, овим спомеником, који ће, ако сам добро разумео, бити ускоро подигнут и што водите рачуна о безбедности нашег гробља“, рекао је Аксал.

Према речима Миодрага Капора, државног секретара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Србија у последњих седам, осам година значајно мења свој однос према историји, према прецима, према неговању традиције.

Овде смо данас да то на најбољи начин и покажемо. Наши традиционални савезници и у Првом и у Другом светском рату – Французи, овде су оставили своје животе као залог за будућност, за нова поколења, а нама обавезу да не смемо заборавити, као што памтимо наше претке, наше славне хероје, да на исти начин морамо водити рачуна и о савезницима који су помогли да данас живимо слободу коју живимо“, рекао је Капор.

Церемонија полагања венаца обављена је на Француском војном гробљу, у присуству представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Републике Србије, представника Амбасаде Републике Француске у Србији, Амбасаде Марока у Србији и представника борачких организација.

Како се чуло на церемонији, пријатељство Француске и Србије, и њихово братство по оружју у два тешка светска сукоба из 20. века, пријатељство колико војничко, толико људско, залог су, али и опомена да се морају стално блиско неговати и унапређивати на свим пољима, која пред свима нама ставља трећи миленијум.

-То ће бити наш посао на свим нивоима односа две државе, речено је на церемонији.

У оквиру обележавања Дана ослобођења Зајечара у Првом светском рату, положени су и венци на споменик Тимочанима страдалим у Балканским и Првом светском рату, на Градском тргу.

Присутнима су се обратили заменик градоначелника Зајечара Владимир Виденовић и државни секретар Миодраг Капор, који је, између осталог рекао, да би нам подршка Француске и француског народа и данас добро дошла као и пре 100-ак година када су француски преци били уз нас.